Citat:
Pozdrav svima...
Pratim temu otkad sam došao u Norge,tj mesec dana,pročitah dosta ali ne još sve...Ideja da dođem u Norvešku se rodila pre 2 meseca ,u avgustu,a već sam ovde i radim..
Toliko se to brzo i lako izdešavalo sve,da ako budem o tome pisao,mnogi će reći da lupetam i da je nemoguće,a čak i nisam medicinar,tako da i ne bih sada o tome,hoću samo da kažem da je sve moguće,ali treba dosta sreće i da se sve pogodi na pravom mestu u pravo vreme.Norvežani su mi sve završili,i platili dolazak i smeštaj obezbedili
,imam gde da spavam,imam da jedem,platu još nisam video,jer mi tek juče javiše iz UDI-ja da mi je dozvola gotova ,pa tek treba tu karticu da dobijem,ali je to opet druga priča (i još pročitah da i to ljudi čekaju po 2-3 meseca,a ja eto dobih i to na vreme)...Mislim da sam ovime sve rekao na temu šta mislim o Norvežanima i Norveškoj,jer su mi do sada sve učinili što su mogli i više..
Mene zanima da čujem od vas prekaljenih Norvežana :),koliko traje adaptacija ovde,koliko se dugo treba boriti sa ovim odvratnim osećajem,koliko vam je trebalo da se naviknete na život ovde?Znam da je to individualno,ali ja recimo imam porodicu kao i mnogi od vas ovde,ženu i dete i jako mi nedostaju,tek sam mesec dana tu,ali mi nekako dođe da zabatalim sve i da se vratim u onu bedu dole,jer čini mi se da je to najteži deo emigracije,valjda zato što sam ja tako lako i došao do posla, karte mi se otvorile brzo,i nisam puno ni razmišljao o tim problemima sa kojima ste se vi sretali prilikom traženja posla,čekanja na papirologiju,već razmišljam samo o najbitnijoj stvari na svetu za mene tj porodici...Kako ste se borili sa tim?Koliko se često javljaju te krize..
Nekako sada malo sebično stavljam sebe u prvi plan,kao meni je teško a njima ne ,i brzo sam zaboravio kako u stvari svo troje dole teško živimo.Ali to je jače od mene.
Pa imam još i osećaj da sam došao sa konja na magarca jer ovde trenutno nemam ništa i nikoga svog,ni prijatelje ni druženje,ama baš ništa,pa čak ni auto bez koga ovde imam osećaj da sam kao bez nogu,nigde ne mrdam,i još više sebe bedačim..Čini mi se kao da sam dramatično oborio neki kvalitet života.Rećićete,jeste da sam oborio da bi ga kasnije podigao na mnogo viši nivo,i meni i porodici,ali mi to iz ovog ugla deluje toliko daleko..Treba imati petlju za sve ovo,svaka vama čast..
Ne pomaže nikakav Skype,ni mejlovi,ma ništa.Samo razmišljam o tome kada ću moći kući da ih vidim uživo.Jel imao još neko takve probleme?
Ja sam u Ålgård-u pored Sandnesa,da li ima koga da je u blizini da neki put popijemo kafu ili štogod,ne bi li olakšali jedni drugima sve ovo?Ili mislite da to može čak da oteža..
A da i sada malo nešto vedrije...Pošto sam ja veliki poštovalac teorija zavere(kao i većina tipičnih Srba),mislim da je ovoga što mrači ovde po forumu i sličnim forumima pod različitim nikovima,a bavi se IT-em,postavio upravo Dačić da odvraća potencijalne birače i poreske obveznike koji mogu da rade i zarade za sadašnje penzionere a ne za svoje penzije,od odlaska u emigraciju,verovatno je plaćen da čuka po kompjuteru :) Toliko...
Pozdrav druze,
Evo da ja probam da ti "pomognem". Ja sam ovde od maja prosle godine. Na dan kada sam otisao moja zena se porodila sa blizancima. Ostavio sam ih u bolnici i nisam ih ni video 6 meseci!!. U to doba smo imali jos jednog sina od 2 godine. Kad sam otisao, ne mogu ti opisati kako sam se osecao. Ostavio zenu u bolnici sa blizancima i najstarijeg sina kod babe i dede.
Ovde sam od onda, a oni su jos u srbiji. Ne mogu da ti opisem kroz sta sam prosao i sta sam sve propustio. Oni su vec maltene odrasli, ja pelene vise necu menjati...itd..Sve te cari sam propustio, sta da ti kazem. Psihicke faze kroz koje sam prolazio od kad sam ovde...pfff..to mislim da samo lud covek moze da izdrzi. Ali opet, eto, ne dam se...pokusavam da guram napred. Sad je situacija malo bolja, ali opet, jako ih retko vidjam...i to je jako tesko...mada oni dolaze uskoro...
Sta da ti kazem, ne daj se..nisi jedini. Guraj samo napred. Zavisi sta covek zeli u zivotu. Ja ne zelim vile i gradove, kamione avione..Zelim samo da zivim normalno od svog rada, i da imam vreme da provedem sa mojom porodicom koje nisam imao u srbiji. Tako da stavi na vagu...
NESH-CO
Knjiga je 90MB, tako da cu verovatno zamoliti GOGI77 da je okaci na neki od tih servera za sharovanje. Jer ne znam kako drugacije da ti je posaljem.
Pozdrav
Re: Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?
Registrovani: 7 ( vjova, rafiki, mjanjic, bojanum, Nebojsa Milanovic, ziki_the, branko tod )
Re: Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?
To jest valjam se od smeha. 
Re: Život u Norveškoj, kako otići i kako se živi tamo?
Sta ces... Sudbina nas medicinara-operativaca-prakticara...