Zasto linuks i ostali unix sistemi nisu user friendly?

Nemanja, da li je Emacs Windows program samo zato što radi na njemu? Meni se čini da se on uopšte ne uklapa u njega, i da početnik neće imati blage veze sa njim, ma koliko poznavao Windows (moguće je i da grešim, naravno :-). I Vim radi na Windows-u, a ne poštuje Windows Usability guidelines (imaš gore veze i ka tome).

Pa da li čak i WinAmp (bar oni 1.x koje sam ja viđao) poštuje Windows Usability Guidelines? Ne. Postoji gomila programa čiji autori misle da oni bolje znaju od MS-a, Gnoma i sličnih kako treba njihov program da izgleda. WinAmp pokušava da liči na muzičke stubove i plejere koji nam čuče po kućama, ali ga koristim samo kao primer da to ne zavisi od okruženja, i da programi koji nisu u okruženju ne izgledaju isto, i ne rade isto.

Isto tako, nijedan od gorepomenutih programa nije Gnom program. Pogledaj Gnumeric, AbiWord, Evolution, i slične programe. Oni čine jedno okruženje, a ne KPPP (kakve veze sad KDE ima sa Windows-om?).

---

Pa slažem se - naučiće da koristi GNOME (a neko drugi KDE..).



Pa radi se o tome što mora da zove znači trećeg. Dok na Windowsu (ili MacOS, ovde jeste došlo do veće promene, ali došlo je sad i ko zna kad opet) nazovi drugog ili trećeg - svi koriste praktično isto. Sedi za ovaj ili onaj Windows (Mac) računar - isto brale.



Hehe, WinAmp - komplikovan UI, primer i po. Usput, na plejerima je "standard" da postoje grafički tasteri: play, next, previous, itd. Pa i Windows Media Player ima tastere kao i WinAmp.. ma...


Ozbiljno? Ccc...

Ma.. bez ljutnje, meni se čini da ti opet počinješ da sviraš staru pesmu, pa onda i nema mnogo smisla da nastavljamo dalje priču, jelte.

Ajd' u zdravlje.

---

Hmm.. sa stanovista prosecnog korisnika, "okruzenje" nije samo window manager + skup aplikacija - evo malog primera:


Slucaj #1...

- Korisnik je navikao da kad prikaci iPod na firewire port iskoci iTunes na MacOS-u, ili MusicMatch (odvratne li aplikacije...) na Windows OS-u, i da svoju muziku moze sa 2 klika da prebaci na svoj prenosni uredjaj.

Okruzenje ne moze samo da obezbedi ovo - mora postojati integrisana podrska, od hardverskog nivoa (neke masine nemaju firewire), kernela (neki kerneli ne mogu da prepoznaju HFS/FAT32 sistem transparentno) i korisnickog softvera (iTunes, MMJB, ...)

Dakle, korisnik je to navikao da radi na, Mac OS-Xu na poslu, i kada bude kod drugara sa vrlo slicnim okruzenjem (neki BSD, recimo) na drugoj arhitekturi, nece moci da se igra sa svojim portable playerom - i mislice da je nesto pokvareno (player, racunar...).


Slucaj #2...

- Korisnikov drugar je doneo svoj disk sa najnovijim aplikativnim softverom za GNOME - medjutim, korisnikov drugar rabi taj GNU/Lajnuks na x86... a korisnik vrti GNOME na SunOS X.X, sa SPARC arhitekturom... pokusaj klika... cvrc, ne radi... mislis da korisnik ima blage veze sa tim da, iako "prozori izgledaju isto" arhitektura nema veze sa svim tim, i da treba da ima binaries za svoju arhitekturu?

Korisnik ce biti vrlo zbunjen, kada "perin racunar izgleda isto.. i prozori su isti" -- a taj softver, vocka cudnovata, nece da radi iz nekog volsebnog razloga. Mozda zato sto je kupio komp u kMart-u a ne u Fry's ?


Slucaj #3...

- Kod korisnika, na utakmicu i pivo dolazi drugar - sa novom igricom na CD-u... ali kako korisnik ne koristi identicnu arhitekturu (i, pritom, pojma nema o tome), mada im GUI vrlo slicno izgleda... nema nista od igranja.. obojica ima da se ceskaju po glavi, na uputstvu pise samo da treba da ubaci CD u CD uredjaj...

Slucaj #4...

- Korisnik je dobio najnoviji softver koji je pisan za njegovo... okruzenje (recimo GNOME) ali kako korisnik koristi GNOME pod BSD-om, a BSD-u, recimo, nedostaje neka biblioteka koja je sastavna u Linux distribucijama.. korisnik nece moci da startuje program, i pritom nece imati pojma o cemu se radi...

Ovo je lite verzija slucaja #4... a sada hard verzija:

- Korisnik uspeva sve da uradi, ali njegov BSD kernel ima libc koji ima bag u funkciji nesto_nesto() ... kako korisnik veze nema sa tim sta je to libc, niti kako da promeni verziju, moze da se slika sa softverom.

Jos ako ga je platio... no zato bradati i preporucuje da se softver poklanja.. ko bi imao vremena za toliki support...


Slucaj #5...

- Sekretarica je za bozic odlucila da pokloni svom kolegi malu USB web kamericu, videla zena na poslu da to neki (u vec pomenutom IT roomu na prvom spratu) koriste za tele-onaniju, i vrlo uzbudljivo deluje - ali, avaj, kolega korisnik ne moze da kamericu natera da radi sa njegovim... okruzenjem - kada ubaci CD sa softverom, ne desava se nista..

Sekretarica moze pozvati enterprise support klinca sa prvog sprata (ako nije otisao da pika CS i vari sa ekipom iz kraja), koji ce verovatno i kolegi i njog ugraditi neki backdoor koji ce paliti kamericu u nocnim satima, i to broadcastovati negde na astalavisti...

Cak i ako uspe hardverska instalacija, postavlja se pitanje softvera za teleconferencing... ali zato tu je OpenH323... kolega korisnik i sekretarica ce podesiti ITU H323 gateway i gatekeeper, povezati se sa VoIP switchom od nekog jeftinog provajdera - nasetovati sve kako treba i uzivati u blagodatima video telefonije...

Slucaj #6...

- Korisnik kupuje novi USB hard disk... ali, njegov Kernel (on to naravno ne zna ni sta je... kakav bre sad kernel) 2.2.1.4818.1a ne podrzava bas taj model, i treba mu Kernel 2.2.1.1133B, naravno - to nigde nece pisati, vec mu uredjaj jednostavno nece raditi, i on ce ga vratiti u prodavnicu.

Slucaj #7...

- Korisnik Linuxa (kome je sin to instalirao jer su mu rekli da je to mnogo cool, a i nece da ga mlate vise dripci iz skole, cim zavrsi osnovnu dobice vrlo dobar posao + kola + sekretaricu, itd..., a i borice se za otvoren softver, ideje, jednom recju - opste dobro) je otisao kod kolege koji isto ima taj lajnuks... ali sa sasvim drugim podesavanjima, drugim window managerom, drugim hardverom.. posto korisnik nema tri blage sta je to window manager... moci ce samo da blene u taj novi racunar... eventualno ako ima neka gola riba na desktopu ce moci da se oseca smireno :) Medjutim, iskustvo kaze da ce pre na tom desktopu da vidi neku geekologiju, tipa RMS-ova slika iz vise uglova... sto ce mozda korisnika i da uplasi - i da se zapita da li mu je sin uclanjen u neku sektu :)


I tako dalje...
I tako dalje...

---

Ne mogu da vjerujem da još niste prerasli ovakve diskusije.
Ali niste odavno ovako kuvali, vjerovatno vam se skupilo pa se praznite :):)


...nego jeste razmislii možda čemu vodi ovaj f-lejm.

---

Kako cemu? Pa lecenju stresa i dokolice:))

---

Ma ovo ti je kako partija stonog tenisa s vremena na vreme, Linux vs Windows. Nista strasno i preozbiljno :)

---

Opet ista priča — pa i korisnik Mac-a će morati da pozove nekog trećeg ako je prvo pozvao korisnika Windows-a, zar ne?


Pa i meni se čini da ovo ide u krug. Ipak, Ivan je izneo prave primedbe na ovaj način rada: različit hardver/jezgro/sistem prouzrokuje neke probleme.

Međutim, propustio je da primeti da:
— video kamerica se ne instalira pomoću CD-a, već tako što se utakne kabl tamo gde treba (i to treba da bude sve; uopšte, „ubacivanje CD-a i instalacija drajvera“ je nepotrebna ako ciljamo na upotrebljivost; gde sistem to ne obezbeđuje, to je greška u sistemu — zapravo, većina novih uređaja se tako može instalirati i na Windows-u i na drugim operativnim sistemima, isto kao npr. PCMCIA modem — da li je neko čuo da nekome trebaju drajveri za to? ja ga kod mene samo utaknem, i mogu da ga koristim)
— isto važi i za USB disk: sve što treba da uradiš na zadovoljavajućem jezgru (vidi gore, to sam već pomenuo) je da utakneš priključak u USB port
— za „tele-konferenciranje“ je u Gnomu (standardno uključen) „Gnom sastanak“ ili „GnomeMeeting“; nisam ga nikad koristio, ali znam da podržava gomilu „codec“-e (i neke sa nazivom MS GSM, GSM, ITU G.371 i slične)

Znači, ja mislim da korisnici u upotrebljivom okruženju ne treba da instaliraju hardver, već on treba da bude automatski podržan (sve je to počelo sa Plug-n-Play, zar ne?). Naravno, ovo znači da neki najnoviji hardver koji namerno krši protokole neće raditi, ali tu je na proizvođaču da obezbedi odgovarajuću podršku.

Zatim, Ivan pravi i jedno smešno poređenje, koje je potpuno besmisleno:
— Npr. BSD ima bug u libc-u a GNU nema — po ovom kriterijumu i Windows otpada, jer eto (ovo je hipotetički primer), Windows 98 sadrži jednu katastrofalnu grešku u svojim osnovnim DLL-ovima, dok Windows 2000 i noviji ne. Ili sam ja nešto pogrešno razumeo? Opet, da ne bi optuživali kako ja napadam Windows, kažem da je problem grešaka u softveru svugde jednak, i da to ne može biti argument protiv Gnoma koji radi na bezbroj raznih platformi.

Takođe, slučaj 2 i 3 su identični, i oni jesu pravi problem — različita arhitektura. U tom smislu je pametno što se Microsoft odlučio samo za jednu arhitekturu (čak i na „smartphone“ uređajima, i Windows CE platformi), iz upravo navedenih razloga.

Ipak, najveći broj računara treba da bude postavljen na „enterprise“ tržištu (batalite rasprave o tome šta je to :-), gde korisnici neće sami instalirati programe, već će imati sve neophodne programe unapred. Neka slobodno neko kaže ako zna za neko preduzeće sa više od 1000 stanica, gde se korisnici ohrabruju da instaliraju svoje programe (bilo igrice, bilo Kazaa i slične stvarčice, bilo npr. OpenOffice umesto MS Office zato što, eto, ti korisnici podržavaju „otvoreni kod“).

---

Da, vrlo je nezgodno što to svi tako shvataju.

Ja pokušavam da problem postavim ovako:
— Windows/MacOS jeste upotrebljiv
— Da li postoji okruženje koje radi i na Unix sistemima koje jeste upotrebljivo? Ja tvrdim da je takvo Gnom okruženje.

U tom smislu je Windows/MacOS referentna platforma, koja zadovoljava uslove konkursa. Ako ga pomenem, pomenem ga na taj način. Znači, ako nešto radi isto kao na Windows-u, onda sigurno nije lošije. Ako radi drugačije, onda može biti i bolje, i isto, i lošije (sa aspekta upotrebljivosti).

Jedini argumenti osim hardverskog koji idu na štetu Gnomu idu i na štetu MacOS-u (masovnost na prvom mestu, mada u slučaju drugog nije tako izražena). Šteta je što niko drugi ne želi da raspravlja o upotrebljivosti softvera, već upravo o tome kako je „Windows loš“, „Linux loš“ ili „Linux dobar“, „Windows dobar“.

---

Ovo je naravno tačno - ali ko još koristi gorepomenute programe na Windowsu? (Dobro, ja koristim vim - nostalgija iz studentskih dana). Sa druge strane to su sve jako važni i često korišćeni programi u Unix svetu i sumnjam da će neki "korisnik Gnome-a" (uzgred, sumnjam da tako nešto postoji - to su sve "korisnici Linuxa" i menjaju okruženja svaki čas) da ih se odrekne jer se ne uklapaju u Gnome standarde.

Uostalom, ionako je jedna od najvećih boljiki u Linux svetu nedostatak kvalitetnih desktop aplikacija - podelite ih još na KDE kompatibilne i Gnome kompatibilne i svi će biti jako srećni zbog toga (najviše mr Gates).

---

cek, cek... da vidimo, ako pod MacOS-om smatras verzije pre OS X-a, ok, ovo jeste polazna tacka za diskusiju, ako govorimo o OS X-u, OS X/aqua jeste referentna tacka za "UNIX desktop" od koje je gnome (kao okruzenje) poprilicno daleko.

---

Kao što sam napomenuo u poruci koju je alex našao za shodno da obriše, 4 ili 5 godina uopšte nije "davno", a 2 godine još manje - Windows ima manje više isti izgled od 1995.

---

Ovde se vidi naše neslaganje. Ja rekoh da Sun već ima korisnike koji čak i ne umeju da promene okruženje, a još manje su „korisnici Linuxa“ (jer, naravno, koriste Solaris). Čak štaviše, čini mi se i da je kod nas u ICTT-u (drže neki „Sun competence center“ ili tako nešto) takva situacija — sekretarice koriste Gnom 2.0 (koji je i prilično star ako se sve uzme u obzir), a nemaju nikakve veze kako da ga zamene nečim drugim (mada i ne verujem da je KDE prisutan tu, možda je CDE tu negde).

Opet, što se tiče toga da su to „jako važni i često korišćeni programi u Unix svetu“, dolazimo do pitanja zašto onda postoje razna integrisana razvojna okruženja kao što su Anjuta (za Gnom), VDKBuilder (koristi Gtk+2, tj. dobro se uklapa u Gnom), KDevelop (za KDE) i mnoga druga (kao, uostalom, i na samom Windows-u). Njihov je cilj upravo da zamene ove „često korišćene programe“, i da kvalitetnije rade u samom okruženju (Gnomu, KDE-u, ...).


Pa ta podela je neizbežna, isto kao što je neizbežno deliti programe koji rade na Windows-u i koji rade na MacOS-u. Opet, i na Windows-u je moguće pokrenuti X server, i pustiti Gnom programe, ali kako i sam ističeš — ko to još pa radi. Svakako, zbog ovakvih stvari su propali operativni sistemi kao što su BeOS, NeXT, i drugi. Ali, BeOS je svakako bio prilično upotrebljiv operativni sistem (za NeXT sam čuo više oprečnih viđenja, pošto je bio malo ekstremniji, ali ponešto od njega je Džobs vratio u Apple i MacOS).

Iako se radi na „usaglašavanju“ KDE-a, Gnoma i drugih okruženja (v. freedesktop.org), to se obavlja samo sa „zadnje strane“ (backend), a to tek delimično poboljšava (među-)upotrebljivost, pošto ona prva stavka koju korisnik primeti, izgled, nije usaglašen, kao ni raspored dugmića u nekom prozorčetu (ono „Ok“, „Cancel“, itd.). Čak, Gnom gotovo nigde ne sadrži dugme „Primeni“ (Apply), zato što svaka izmena podešavanja treba automatski da bude primenjena, osim ako se naravno ne pritisne dugme „Otkaži“.

Uz to, Sun je napravio i Gtk+2 „izgled“ za Javu, te Java programi izgledaju potpuno isto kao i svi ostali u Gnomu (toliko o prednostima kada se veći proizvođač uključi u neki projekat :-).

Tako je moguće pokrenuti i KDE i Gnom programe uporedo, ali to nije pravi način po pitanju upotrebljivosti (kako niko ne koristi Windows i X server programe zajedno, cilj je isto postići i ovde: koriste ih ljudi samo u naročitim slučajevima kada su svesni šta rade, i sa smanjenim očekivanjima).

Što se tiče „potpunosti kancelarijskog okruženja“, može se reći da je ono i dalje nije u potpunosti ostvareno (ali je po nekim merilima blizu). Naime, Gnumeric kaska vrlo malo za Excel-om (koji autori Gnumeric-a smatraju najboljim MS-ovim proizvodom), a tu je najveći problem uvoz upravo Excel-ovih VBA programa (to je taj problem raširenosti, pošto se novi skript jezik obezbeđuje vrlo lako, ali se javlja problem sa podrškom tuđeg jezika). U nekim matematičkim funkcijama je čak i bolji od Excel-a, a u nekim naravno i lošiji/sporiji (ovih drugih je više, a zato autori i smatraju Excel najboljim programom :-).

AbiWord je pandan Word-u, ali on je malo više „iza“. Ipak, za osnovne poslove koji trebaju jednom korisniku (pisanje pisma, prevlačenje tabele iz Gnumeric-a i ubacivanje, razni obrasci i slično), sasvim je dovoljan.


caboom: Izvoli pojasniti tvoje viđenje situacije zašto je tako — nadam se da moje kilometarsko iznošenje primera može da posluži kao dovoljan podstrek da i ti to obrazložiš. Uostalom, ti krećeš od pretpostavke da „Unix desktop“ može biti upotrebljiv, a sa tim se i slažem. Kako MacOS/X ne poznajem, ja govorim o Gnomu.

I dalje imam utisak da poneko (između ostalih i ti) sistematski odbacuje mogućnost da bi slobodan softver mogao da bude upotrebljiv. Niko ne želi da se udubi u to, već samo imamo konstatacije kao što je tvoja. Ako već izlažeš tako, daj konkretne razloge, i naravno uzmi u obzir najnovije izdanje Gnoma, i zadovoljavajuće usluge operativnog sistema (da ne bi opet drvili o tome kako se instalira skener pomoću CD-a sa drajverima, ili nešto slično).

---

Hm, ali Gnom postoji ukupno 6–7 godina. Windows postoji već 15 i više godina. Ako posmatramo relativno, moraš da pogledaš kako je Windows izgledao pre 10 godina. Meni se čini da Windows 3.11 i NT 3.5 i stariji baš i ne koriste isto sučelje kao ovi noviji :-)

Ovo mi budi sećenja na one lepe bele „file open“ prozorčiće sa dve površine iz Windows-a 3.11 :-)

A to me i podseti: najveći problem Gnoma po pitanju upotrebljivosti je upravo taj prozor za otvaranje fajlova. Ovo Sun, Ximian, Debian i drugi distributeri ispravljaju i koriste upotrebljivija sučelja. Eto, jedini pravi argument (ne računajući hardverski) protiv upotrebljivosti Gnoma do sada sam morao ja da dam :-) Ima ih još, ali povremeni nedostaci takve vrste (možda ne tih razmera) postoje i u drugim okruženjima.

---

Cale, ti izgleda pises komentare samo da bi terao inat?

Gnome ima manje vise isti izgled jos od samog nastanka a uz to i ISTI koncept, dok je Windows od svog nastanka pretrpeo ne samo kozmeticke izmene, vec i konceptualne (i to drasticne) izmene.

Da su korisnici '95. godine sa Windows 3.11 presli na GNOME a ne na Windows95 imali bi isti (ako ne i laksi) learning curve.

---

Jeste, postoje "mnoga" razvojna okruženja za *nix-e, ali fakat je da svi *nix programeri koje poznajem koriste emacs (90%), vi(m) ili Eclipse (Java programeri). Uostalom, koje od tih mnogih IDE-ova ti koristiš, Danilo?

---

Pa Srbi smo još uvek (mada smo na Islandu/Kaliforniji/...)



Kako? Upravo pričam kako se Gnome menja svaki čas, a Windows je poslednju "drastičnu" promenu u izgledu doživeo 1995 (mada neki smatraju i da je XP drastičan pomak u odnosu na 2k, ali ne bih rekao da je baš tako)



1995 su mogli da pređu samo na OS/2 (Mac ne računam, jer bi to zahtevalo drugi hardver). Zašto to nisu uradili, nemam pojma. Microsoft je u to vreme bio manja firma od IBM-a (u vreme kad su se razišli početkom 90-ih, IBM je bio 15 puta veća kompanija od MS-a) i teško je govoriti o nekom "M$ monopolu".

Uostalom, te priče tipa "šta bi bilo kad bi bilo" su zabavne ali besmislene. Ono što hoću da kažem je da se Linux (pod ovim pojmom očigledno podrazumevam ne kernel, već "tipičnu Linux distribuciju") previše brzo menja i da stalno zahteva nekakvo prilagođavanje i učenje, a to je "malčice" naporno i frustrirajuće. Pazi primer:
http://www.elitesecurity.org/tema/27391/0#188423

Filip bi teško mogao da se kvalifikuje kao "Windblowze luzer" a definitivno je inteligentan dečko. Kad on naleće na ovakve probleme, šta da očekujem od komšija Žike?

---

Zar mene smatraš sekretaricom ili početnikom sa računarima? Ili da je možda meni cilj da upalim računar, igram neku igricu, poslušam neku pesmu? ;-)

Što se tiče Filipa, pogledaj kako npr. izgledaju njegovi „početnički“ zahtevi:

Hm, pitaj početnika kako to radi na Windows-u? Da, moguće je, ali nikako neće to znati početnik. A u novom Gnomu se to radi isto kao i u Windows-u (ili bar slično).

Ili:

Hm, a kako se to radi na Windows-u? Ja znam da i tu prebacivanje tastature radi na isti način.

Ponešto od toga što je naveo i nije bilo tačno (kao upotreba „fixed“ fonta u terminalu — ali zašto bi početnik i koristio terminal, a? Koliko njih koristi „Command Prompt“ u Windows-u?)

A on upravo komentariše Metacity (sve njegove primedbe su na ono što on obavlja), a on je glavni pomak u upotrebljivosti — ne može se lako promeniti nešto što ne treba da se menja (bar za početnika). A kako podesiti u Windows-u „fokus prati miša“? Nikako, i zbog toga upotrebljivost nije oštećena. Sa sličnom filozofijom je rađen i Metacity, a kako i rekoh, Sawfish uključuje i jezik za proširivanje zasnovan na Lisp-u — pa koliko njih će to koristiti?

Znači, kao što vidiš, sve što smeta Filipu upravo ide u prilog „upotrebljivosti“ za običnog korisnika. Tačno je da je ponešto od toga kopirano sa Windows-a, ako je to smatrano dobrim rešenjem.

Uostalom, koliko znam i Filip koristi Emacs — što može da znači da on ne spada u „onu“ kategoriju korisnika :-)

Znam, i ja sam se iznervirao kada nisam mogao da nađem „fokus prati miša“, ili da premestim da mi dugme za zatvaranje (ono „x“) bude na levoj strani naslovne linije. Ali kakve to veze ima sa upotrebljivošću? (a usput, i naučio sam kako se to radi :-).

---

Ajd jos jedan pokusaj :)

1) Otvaraju se dve nove firme:
1A) Firma A koristi Linux, GNOME
1B) Firma B koristi Linux, KDE

2) Otvaraju se dve nove firme:
2A) Firma A koristi Windows (neki, 95 i posle)
2B) Firma B koristi Windows (neki, 95 i posle)

Ona sekretarica (jadna ona, u kakve je sve situacije stavljamo :) prelazi iz A u B. Ko ce imati vise problema? :)

Primarno je da su se u prvom (A i B) slucaju odlucili za Linux, a u drugom za Windows. Uporno vuces vodu na svoj mlin - pricas da se prvi odlucuju za GNOME ili KDE nevezano za OS. Ne bih rekao da to stoji: uglavnom se po novinama pise o mogucnosti prelaska sa Windowsa na Linux, a ne na GNOME ili KDE (ovo cak niko i ne pominje nigde, bar ja nisam video).
Da li je zaista slucaj da ce firme da vrse prelazak/standardizaciju/nabavku novih ne-Windows sistema primarno prema grafickom sucelju, tipa: daj da bude GNOME, nebitno je koji OS (Linux, Solaris..) ???

/edit: stavljam za Windows da je bilo koji posle 95, umesto 2000 Pro i XP Pro. Ovako obuhvatam jos vise verzija Windowsa, da ne bude da sam strogo ogranicio na 2000 i XP.

---

funkcija "fokus prati miša" postoji u windowsu još od win95, ali opcija da se ona uključi nije prisutna u grafičkom sučelju. ova opcija se zove XMouse, i m$ isporučuje program za podešavanje u okviru Tweak UI paketa. (za "napredne korisnike" verovatno kao u gnomu ;)

postoji i opcija "autorise", kao i definisanje vremena posle koga će da se desi fokus/autorise.

za još bolja podešavanja, potražiti malu alatku xmouse2000 (9k download)...

---

ok, nema problema. pre svega, obrazlozenje se ne bi trebalo meriti u kilometrima vec smislenoscu, ili nekom objektivnijom jedinicom merenja. elem, ono sto ja zameram opensource sw-u jeste nedostatak konzistentnosti i integracije, kao i podrske koja meni nije narocito bitna (snaci cu se ja vec nekako sa source-om ako mi je dovoljno stalo), ali je veoma bitna ako nesto prodajes prosecnom konzumentu racunarske tehnologije kojem je ponajvise stalo da slusa muziku i salje mail-ove i svakako ce imati problema i u osnovnim operacijama. sarenost okruzenja i simpaticne ikonice ne znace i funkcionalnost po default-u. spreman sam da prihvatim da gnome okruzenje koje je __podeseno__ i __instalirano__ moze da koristi prosecan korisnik, ali takodje sam spreman da prihvatim da je moje neprestano koriscenje unix okruzenja posledica posla kojim se intenzivno bavim i da je prosecnom korisniku daleko lakse da nesto isceprka po windows-u ili os/x-u ako nesto krene naopako, kao i da ce lakse naci pomoc u tom slucaju.



ne odbacujem sistematski cinjenicu da je nesto od free/slobodnog/gnu/whatever sw-a upotrebljivo i cak stavise, radim sa istim i jednim delom zivim od doticnog, "ali" odbijam da po svaku cenu i apriori prihvatim da je free/slobodni/gnu/whatever bolji od komercijalnog sw-a, ili free sw-a pisanog pod non-gnu licencom. pre svega, mislim da ti nisi bio u prilici da dotaknes finu granicu u kojoj vecina free sw-a jednostavno ne radi posao. isto tako si rekao da os/x okruzenje nisi koristio, pa kako onda mozes cvrsto da stojis iza stava da je gnome postavio ili postavlja standarde unix desktop okruzenja? integracija, dokumentacija, podrska i u krajnjoj liniji dizajn, koji je opet veoma bitan za krajnjeg korisnika, je daleko napredniji i mogu da tvrdim da se i daleko brze razvija kod os/x-a, a sto je najgore rekao bih da je na daleko vecem nivou i kod zastarelog i krajnje ruznog sun-ovog CDE-a. os/x je nasledio najbolje od NeXT-a i uopste se ne radi o pomodarstvu vec o koncepciji koja se razvija godinama. mislim da tesko mozemo uopste da diskutujemo o ovome ako nisi koristio os x/aqua-u, jer cemo u tom slucaju naprosto da se deremo u prazno.

---