TRANSFORMATORI u audio-tehnici;tutorijali i objašnjenja

Naravno,nikakav problem. Samo lagano i bez ikakve presije.

---

Izbor transformatora prema aplikaciji:
------------------------------------------------------
Torusni transformatori:

-Torusni transformatori se odlikuju najmanjim rasipnim magnetnim poljima zbog oblika jezgra.
-veoma "tvrdom" karakteristikom (najmanji pad napona u sirokim granicama opterecenja) sto je posledica odlicne
sprege primar sekundar i najmanjeg termogenog otpora namotaja u odnosu na ostale transformatore.
-minimalnim mehanickim vibracijama i minimalnom bukom (zujanjem) zbog specificne konstrukcije.
-najvecim stepenom iskoriscenja reda >99% (ukoliko proizvodjac nije stedeo na jezgru i zici :-).
-kada su pravilno konstruisani ne zahtevaju nikakvo magnetno oklapanje kod upotrebe u pojacavacima snage.
-obicno im je jezgro od hipersil lima i neretko rade sa magnetnom indukcijom reda 1,6-2,2T.

Mane su im:
-losa i nesigurna izolacija izmedju primara i sekundara.
-osetljivost na mehanicka ostecenja.
-neophodan termoosigurac i "slepi" namotaj vezan za uzemljenje radi povecanja bezbednosti upotrebe.
-najveca struja predmagnetizacije u odnosu na sve ostale trafoe.
-najveca udarna struja kod ukljucenja zbog zaostalih magnetnih polja.
-osetljivost na preopterecenje, upravo zbog "tvrde" karakteristike, neophodan je brzi i tacan osigurac primara.

Rado ih koristim u aplikacijama za manje snage i merno signalne aplikacije, zbog gabarita, neoklapanja i niske
radne temperature.

Izbegavam ih (za razliku od vecine) u aplikacijama vecih snaga zbog veoma velikih udarnih struja koje nastaju
punjenjem bulk Elko. Zbog "tvrde" karakteristike, ispravljacke diode rade u veoma kratkom vremenskom intervalu,
za vreme kog moraju da nadoknade u medjuvremenu potrosenu energiju, zbog toga su diode ugrozene visokim
udarnim strujama, puno greju i imaju los stepen iskoriscenja. Udarne struje su sve vece sto su bulk Elko veci,
takodje i bulk Elko su izlozeni velikim udarnim strujama sto im rapidno skracuje vek i pogorsava filtraciju. Kod velikih udarnih struja dolazi do izrazaja ESR cak i kod veoma kvalitetnih Elko, tako da je potreban sve veci kapacitet istih,
sto pak izaziva sve uzi interval provodjenja i sve vece udarne struje, i sve se svodi na razvoj situacije kao kod one price o macki koja juri sopstveni rep....
Posebno nezgodne posledice visokih udarnih struja, kod primene u audio aplikacijama vecih snaga >200W, se javljaju
zbog nastanka veoma snaznih magnetnih polja nastalih u napojnim kablovima, koja imaju ozbiljan uticaj na ostale
kablove u blizini. Takodje se javljaju znacajni padovi napona na napojnim kablovima pa im je potreban znatno veci presek provodnika u odnosu na potrebnu snagu. Uredjaji vece snage sa torusnim transformatorom i velikim bulk Elko iza ispravljaca, snazno deformisu talasni oblik struje u napojnoj mrezi, sto ostali uredjaji na istoj mreznoj prikljucnici itekako
"osecaju", bukvalno bivaju uskraceni za deo energije koji je njima potreban takodje za punjenje Elko i dogadja se u istom trenutku kad i punjenje kod snazne naprave.
Struje koje teku kroz namotaje torusnog transformatora, ciji je ispravljac kapacitativno opterecen, su sve drugo samo ne lice na sinusni talasni oblik...
Ove mane se ispravljaju (kod upotrebe torusnih transformatora) pazljivim rasporedjivanjem napojnih kablova u odnosu na signalne kablove (ukrstanje pod pravim uglom i nikako paralelno postavljanje istih), predenjem napojnih kablova u paricu, povecanjem preseka provodnika u napojnim kablovima, magnetnim oklapanjem napojnih kablova pomocu celicnog sirma, paralelovanjem puno manjih Elko umesto jednog velikog (tako se smanjuje ESR), stavljanjem grupe MKP blok kondenzatora za reaktivnu kompenzaciju na mrezni dovodni prikljucak, reda 100uF/KW. (MKP 450VAC), izbegavanjem napajanja ostalih uredjaja sa iste ili susedne uticnice....

Inace su komercijalno najzastupljeniji u power audio srednjih i vecih snaga, prvenstveno sbog pljosnatog dizajna,
relativno malih gabarita, nedostatka potrebe za oklapanjem, i pristupacne cene.


---------------------------------------------------------------
2C i 4C transformatori:

Oni su zdrav kompromis izmedju torusnih i E-I transformatora.
Magnetne i elektricne osobine im se nalaze izmedju ove dve vrste transformatora, i mogu biti blize jednoj ili drugoj vrsti zavisno od konstrukcije i nacina motanja. U knjizi "Transformatori i prigusnice'', koju sam prilozio, a mikikg uredio, se mogu naci tehnike motanja koje opredeljuju osobine transformatora prema aplikaciji koju zelimo.

Odlican su izbor za sve audio aplikacije uz neznatno magnetno oklapanje ili pravilan smestaj u kutiji.
Takodje ih treba birati sa dobrim kvalitetom izrade zbog moguceg mehanickog zujanja.

Tehnikom motanja im je moguce "namestiti" osobine od veoma bliskih torusnom transformatoru do veoma "mekih", poput onih na O jezgru sa razdvojenim primarom i sekundarom.

Po meni su najbolji izbor zbog: kvalitetnog jezgra, prilicno niskog profila, mogucnosti "namestanja" sprege prema konkretnoj potrebi, uz zrtvu poprilicno visoke cene.

----------------------------------------------------------------
E-I transformatori:

Jevtini i lako nabavljivi, moguce podesavanje sprege, moguca inzvaredna izolaciona sposobnost.
Velika pouzdanost u radu i laka montaza.
Vrlo robustni na preopterecenje, malo opterecuju ispravljace i bulk Elko zbog "meke" karakteristike.

Velikih su gabarita i losijeg stepena iskoriscenja od dve prethodno navedene vrste.
Imaju jaka rasipna magnetna polja, pa im je kod osetljivih aplikacija neophodno jako magnetno oklapanje ili pregradjivanje kutije. Potrbno je napraviti nesto visi napon napajanja zbog "rezerve" kod snaznih i niskih bas tonova.

Takodje su odlican izbor kada imamo dosta slobodnog prostora a malo novca :-)

Ne stidi ih se ni vrhunska nemacka audio firma "Burmeister" koja ih koristi u nekim od svojih kvalitetnih pojacavaca...

-----------------------------------------------------------------------------------------

Pitanje odnosa snage transformator pojacalo:
-kod torusa 2:1
-kod 4C 1,5:1
-kod E-I 1,3:1

--------------------------------------------------------------
Velicina bulk Elko:
najvise zavisi od konstrukcije pojacavaca, preciznosti povratne veze i rezerve u naponu napajanja.
Dovoljno je 3-4000uF po amperu najvece potrosnje pojacavaca, cak i za najnizi bas, pogotovo ako se ispred nalazi
"obican" E-I transformator koji puni bulk Elko u znatno duzim vremenskim intervalima nego torusni trafo.
-------------------------------------------------------------------------------------
Postoje i ispravljaci sa mreznim transformatorima koji se napajaju trofazno, ili jedan trofazni transformator (vrlo skupa verzija) ili tri monofazna (relativno jevtino uz nesto vece gabarite).
Takvi ispravljaci bez ikakvog kondenzatora vec obezbedjuju talasnost izlaznog napona od 9,7% kod 6. pulsnog ispravljanja, a kada imamo po dva sekundara na svakom trafou, gde je jedna grupa spregnuta u vezu "zvezda" a druga u vezu "trougao", gde svaka grupa ima svoje ispravljace i obe grupe su vezane serijski, dobijamo 12. pulsno ispravljanje, koje ima talasnost <5% bez ikakvog kondenzatora, "ripple" frekvenciju od 600Hz koja se jako lako filtrira, oblik struja je najblizi sinusnom u sva tri primara.
Pruza veoma "cisto" opterecenje za mrezu, i besprekidno punjenje bulk Elko koji u tom slucaju mogu biti veoma malog kapaciteta, cak svega par stotina uF po amperu potrosnje.

Inzvaredno "sposobno" napajanje sa brzim odzivom na nagle promene opterecenja, perfektnom filtracijom, veoma "cvrstim" naponom (neznatno se menja kod promena opterecenja),ne proizvodi nikakve EMI ka mrezi.
Ne koristi se nulti provodnik, cim se obezbedjuje potpuna imunost na "strujni udar" koji obicno nastaje zbog kratkog spoja negde na liniji ili kidanja nultog provodnika. Takodje se izbegava veoma "prljav" sadrzaj smetnji iz nultog provodnika...

Svakako sve te dobre osobine uz vecu slozenost i cenu od obicnog monofaznog napajanja....

Napravio sam dva takva za neke "Denon" monoblokove, umesto bivsih transformatora (naravno u eksternoj kutiji) i odusevljen sam radom takvih ispravljaca. Prakticno je to najbolje sto se moze postici sa mreznim transformatorima
bez obzira koja je vrsta transformatora upotrebljena (vazi u slucaju upotrebe tri manja umesto jednog trofaznog).
Prilozicu i par fotografija sa analizom takvih ispravljaca. Fotografija je deo iz knjige "Tiristorski pretvaraci" naseg autora Mr. Radojla Radetica, koji je inace poznat i iskusan ekspert u toj oblasti.
--------------------------------------------------------------------------------------------

Sa razvojem modernih SMPS napajanja, posebno u novije vreme, gde su prekidacki tranzistori i feritna jezgra dostigli izuzetne performanse, standardni mrezni transformatori su sve vise potisnuti u oblasti manjih i srenjih snaga, gde su imali primat zbog svoje jednostavnosti i inzvarednog stepena korisnog dejstva koji je vec iznad 100VA mogao biti >98%, a kod velikih snaga cak 99,8%.

Pretnja koja ce ih poslati u istoriju posle vise od jednog veka upotrebe, su moderni SMPS pretvaraci, bazirani na rezonantnim topologijama i ZVS ili ZCS (zero voltage switching ili zero current switching) metodom kontrole prekidackih tranzistora.
Takvi pretvaraci vec nude stepen korisnog dejstva reda 95-98%, inzvarednu filtraciju, perfektnu stabilizaciju napona i odziv na nagla opterecenja kakav se mreznim transformatorima ne moze ni priblizno postici. Osim toga, vecina rezonantnih pretvaraca ima PFC (power factor corection) predstepen koji moze kod nekih biti integrisan u nacinu rada samog pretvaraca, mogu biti upravljani DS procesorima gde se dobijaju neverovatne performanse istih (pogotovo odziv), sa opterecenjem mreze veoma "cistom" sinusnom strujom ciji klir faktor zna da bude ravan klir faktoru solidnih audio pojacavaca.....

-----------------------------------------------------
U ovom postu se svima, koji citaju moje tekstove, izvinjavam zbog gramatickih gresaka i propusta u svim dosadasnjim i buducim tekstovima.
To je posledica hronicnog nedostatka vremena......

Pozdrav




_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.05.2012. u 21:36 GMT+1]}

Kraljevski!

---

@44250

Hvala lepo!

Koliko vidim, napredak tehnike je ucinio svoje i sa ovim Macolinim pisanjem fakticki mozemo da zaokruzimo pricu oko starih dobrih transformatora i da se lagano "migriramo" na SMPS ...

Ja sam pribavio UCC25600 (Tagor) i cekam Macolu da dodje do malo vremena pa da napravimo neki prototip LLC ZVS SMPS ...

---

Ha ha haaa mikikg "zavr'o" na prekidacka napajanja a ja na gvozdje/bakar pa to ti je! :-) Salim se naravno,sve ima svoje prednosti i mane i svi tezimo ka necem za sta smatramo da je bolje vec prema svojim afinitetima i to treba svakako postovati. I sam cu se pozabaviti sa prekidackim napajanjima bas iz razloga sticanja licnog iskustva a i uvida u ekonomsku isplativost. Pored toga uvazavajuci sve prednosti smps,i dalje smatram da su obicni transformatori bilo koje vrste i dalje neprikosnoveni u pogledu pouzdanosti i vijeka trajanja,i to samo zbog broja a i osobina sastavnih elemenata. Svakako ce vrijeme pokazati "od cega su napravljeni" smps,mada priznace se svakako da je jos uvijek po malo nevjerovatno da ce dozivljavati 20 30 40 pa i vise godina a i dalje biti ispravni i istih karakteristika. Macolakg,ovo sa kondenzatorom na primaru valja koristiti,bas radi drugih uredjaja koji su mahom kao po pravilu vezani ne samo na istu fazu nego i na uticnicu. Veliki pozdrav!

---

@44250 slazem se sa tobom oko pouzdanosti i trajnosti "gvozdja" i ne moze nikako da se poredi sa SMPS ispravljacima gde sve zavisi od Elko koji su jako podlozni starenju i propadanju ... ja sam se uhvatio za SMPS jer zelim da malo istrazim tu problematiku a i interesuje me zbog "reciklaze" delova sa starih PC napajanja (transformatori i preziveli poluprovodnici) sa kojima uz neke moderne IC kontrolere moze da se naprave fini ispravljaci kako macolakg kaze ...

---

Naravno naravno druze,ma nema u tome nista lose. Covjek nesto nauci,dobije koristan uredjaj a i bude bogatiji za iskustvo "iz prve ruke" a to tek nema zamjene. Pored toga jos svakako stoji i jeftinija izvedba ponajvise zbog cijene kondenzatora u ispravljacu a i prednosti ispravljenog napona visoke frekvencije. I sam cekam da se u smps-temi krene sa teorije na praksu uz slike,seme i ostalo sto je meni bez ikakvog iskustva bas neophodno za uspjesne pocetnicke radove.

---

Da kolega 44250, stari dobri mrezni transformatori (i ja ih volim), kada se dobro naprave, spadaju u najpouzdanije naprave na svetu, takodje sa najvecim stepenom iskoriscenja >99,8% kod velikih trafoa. :-). Pouzdanost je obrnuto srazmerna broju upotrebljenih elemenata od kojih se neka naprava sastoji.

Krace ce trajati dobro napravljen cekic od dobro napravljenog transformatora :-)))

Jedino sto ce ih poslati u istoriju je vreme odziva na opterecenje, deformisanje talasnog oblika i faze struje u mrezi...
Na zalost rade na 50Hz i za sledecu "porciju" energije moramo cekati citav polutalas (kod monofaznih aplikacija 10mS, kod 12 pulse trofaznih 0,83mS), i takodje imaju jaku reaktivnu komponentu struje primara sto ide na stetu kako elektro-distribuciji tako i krajnjem potrosacu. Kada imaju iza sebe jednostavan kapacitativno opterecen ispravljac (sto je i najcesci slucaj, a bez velike prigusnice), "ubrizgavaju" u mrezu veoma ozbiljno "ostecenje" izvornog sinusnog oblika i time jako kvare faktor snage (svoj i elektranin).

Prosla su vremena kada smo se razbacivali energentima. Sve nuznije su mere stednje. Vec pre vise od decenije je donet propis o standby snazi punjaca za mobilne telefone, koja mora da bude manja od 50mW, a mislim da je sada taj zakon daleko ostriji (nisam se raspitivao, ali pretpostavljam da je <10mW).

Klasicni transformator je zabranjen u te svrhe. Reaktivna snaga transformatorskog punjaca za mobilni telefon (kada je u utikacu , a ne puni telefon) je oko 1-3VAR. Posto retko ko vadi punjac iz uticnice (sveopsta losa navika), samo u Srbiji je konstantno zakaceno par miliona punjaca x 1-3VAR je 2-6MVAR, sto je ravno potrosnji jednog naselja od 1200 porodica. A sta mislite koliko je to na planetarnom nivou? Takodje EU zakon zahteva za svaku spravu >200W obavezan PFC. Kod nas to jos ne vazi, ali ce uskoro vaziti.

Da bismo bili korektni prema distribuciji i prema ostalim potrosacima (a i prema sebi), mi bi na nasim pojacavacima MORALI imati na svakih 100VA trafoa, MKP/400VAC kondenzator kapaciteta oko 5uF, i prigusnicu sa jezgrom velicine polovine jezgra trafoa, iza ispravljaca.
Slozicete se sa mnom da to rade samo velike industrije na svojim ispravljacima (i to zato sto moraju zbog propisa), i niko vise. Razlog je jednostavan: dodatni reaktivni kompenzator poprilicno kosta i zahteva nezgodne mere kod ukljucenja (strahovite udarne struje ukoliko se ukljuci na vrhu polutalasa), i cena prigusnice iza ispravljaca, takodje i gabariti svega toga....

Moderni polifazni SMPS znaju da rade na >1MHz, a tipican odziv kod dobrog SMPS je reda velicine 10 njegovih perioda (kada je ocekivana odlicna filtracija), to je kod 1MHz SMPS-a odziv reda 10uS. Takodje imaju power faktor reda 0,999 (klasican trafo sa kapacitativno opterecenim ispravljacem ima jedva 0,6-0,7, a torusni trafo jos manje).

Konkretno kod audio aplikacija, za najgori moguci modul impendanse zvucnika (kao sto su hibridni zvucnici sa elektrostatickim ribonima i elektrodinamickim bas zvucnikom, npr. Matin Logan i slicni), moderan SMPS moze precizno odrzati napon napajanja stabilnim U TOKU poluperiode tona od 20KHz, a to je ucestanost kod koje impendansa hibridnih zvucnika tezi kratkom spoju, sto znaci da pojacavac koji je vec veoma ugrozen ucestanoscu rada jer mu discipacija raste sa frekvencijom zbog punjenja i praznjenja INTERNIH parazitnih kapaciteta (ovo mozete proveriti tako sto cete dovesti na pojacavac BEZ zvucnika, tj. bez opterecenja, signal iz signal generatora i to "najlaksi" sinusni oblik, i meriti struju potrosnje istog u rasponu od 20HZ-20KHz), biva dodatno opterecen KRATKIM SPOJEM pri 20KHz !!!

Vec sam postao dosadan sa: http://www.halcro.com/productsDM88.php , kao skolskim primerom vrhunskog inzenjeringa u audio oblasti. To je jedan od retkih pojacavaca koji se moze "izboriti" sa BILO KAKVIM zvucnikom na svom izlazu zahvaljujuci PFC SMPS napajanju, koje uvek raspolaze sa "spremnih" 2,1KWpk stabilisanog napajanja sa ekstremno kratkim odzivom na opterecenje, pri tom se napajajuci iz obicnog monofaznog utikaca (Ipp kod torusnog transformatora slicne snage sa bulk Elko reda 100000uF dostizu 100-150Apk)...

Da bi se tako nesto ostvarilo standardnom transformatorskom tehnikom, trebalo bi vam na svakih 100W pojacavaca oko 1KW trafoa i 0,5F bulk Elko, koji se naravno zbog gabarita ne mogu smestiti neposredno blizu izlaznih tranzistora, takodje retko ko stanuje blizu trafostanice da bi mogao racunati na 100-150Apk iz jedne monofazne uticnice, tako da se cak i sa takvim preterivanjem ne moze dobiti TRANZIJENTNA impendansa napajanja kakvu ima nesto poput pojacavaca "Halcro" !!!

------------------------------------------------------
Ne pomaze ovde nostalgija...

Mada ja i dalje slusam svog malog "cevasa" sa 2 kom EL84 u A klasi, koji se (naravno :-) napaja klasicnim transformatorom, i u prvih 50 godina mu je potrebno zameniti cevi novima, a kasnije i ne moramo jer ce nam sluh oslabiti zbog starosti :-)))

Cinjenice su surove i salju mrezne transformatore u istoriju posle 120 godisnjeg suverenog vladanja u oblasti napajanja...

P.S.

Jos veci sok ceka nostalgicare !!!

D-class pojacavaci (naravno ovi iz poslednjih generacija) NEMAJU prirast THD sa frekvencijom, tj. kriva THD vs frekvencija je skoro HORIZONTALNA PRAVA!

E, sa tim vec analogni pojacavaci NE MOGU da se izbore (discipaciju i gabarite necu ni spominjati).

Puno pozdrava svima

<sub>[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.05.2012. u 15:10 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao macolakg dana 24.05.2012. u 17:27 GMT+1]</sub>

Znaci za trafo od 200w trebalo bi 10uf kapaciteta paralelno njegovom primaru? Auuu,moracu poceti da prckam po ves-masinama... Pretpostavljam da zbog takodje reaktivne prirode transformatora takvo opterecenje (toliki kondenzator) ne izbacuje osigurac? Kazem to jer pretpostavljam da bi sam 5uf kondenzator spojen na 220v izbacio osigurac,nisam to jos probao a moracu! :)
.
.
Dopada mi se vas neutralan i ne-napadan nacin da kazete svoje misljenje,umjesto da ga namecete. Veliki pozdrav!

---

@44250

Bez brige. Nece izbaciti osigurac. Samo kod vecih kapaciteta > 100uF postoji visoka mogucnost da se zapunktuje mrezni prekidac.

Najjednostavnije resenje za sprecavanje velike udarne struje je ovo: *.JPG

Pozdrav

Soft-start da,ja ga koristim na torusima iznad 400va,a ei vecìh snaga nesto i nemam. Torusi pri ukljucenju inace gase sijalice kao dlanom o dlan,ei za istu snagu i ne toliko.

---

@44250

Pa onda nista, samo MKP kond. postavi iza soft starta, i bice sve ok.

U onoj prethodnoj slicici moze i rele za neki drugi naizmenicni napon, ali onda se njegova spulna napaja sa jednog od sekundara trafoa sa odgovarajucim naponom. Inace, to je bolja varijanta, jer ce rele "sacekati" punjenje bulk Elko (to je izrazenije kod trafoa koji nije torusni, a namotaj za rele se namota tik preko glavnog sekundara).

Rusi rado koriste razlicite sprege na transformatoru za razne stvari :-).
Video sam jednu ludu metodu merenja struje na ruskom aku-punjacu. Trafo je 4C ( imaju hipersila da nas zatrpaju :-), tehnika motanja je split-bobin, tj. primar zauzima polovinu srednjeg stuba, i ispod primara do jezgra je namotano 2x22VAC tankom zicom (to je referentni namotaj). Namotaj snage je takodje 2x22VAC, namotan debelom zicom (za 100A, posto je u pitanju punjac-starter sa 160A kapaciteta), ali je namotan na drugoj polovini srednjeg stuba, malo odmaknut od jezgra (losija sprega).
Oni mere razliku NAPONA izmedju referentnog namotaja i namotaja snage, i tako posredno mere struju sekundara.
Prakticno, pad napona se dobija na nevidljivom magnetskom serijskom otporu zbog losije sprege sekundara snage, a pri tom imaju i (namerno) blagu degradaciju izlazne struje sa prirastom temperature trafoa, zbog porasta otpora bakra :-)

Mnogo su ludi :-)

Aco koji soft start je u pitanju ?

Nadam se da ces ti sacuvati sve ovo o cemu pise macolakg pa cemo se kasnije "grebati" od tebe za odgovore na mnoga pitanja. Ovo kazem zbog toga sto si ti najprisutniji na forumu i imam osjecaj da sve sto je korisno, negdje lijepo pohranjujes. Da li se varam?
Puno pozdrava , BP

Evo one sekiracije za (nas) nostalgicare: http://www.hypex.nl/docs/nc1200%20folder%20web.pdf

Veza sa ovom temom je jedino u tome sto se ne koristi mrezni transformator.

Nego, najvaznije je pogledati krive THD vs frekvencija za razne otpore zvucnika.....

Da da Boro,planiram tako da uradim. Sve cu staviti u neki txt fajl a i na ovaj fb-profil sa linka ispod,naravno sa naznakom imena i prezimena druga macole kao i linkom odakle je kopirano. Steta bi bila da za ovakve tekstove znamo samo mi sa ovog foruma!

---

Pitanje za sve koji prate temu, da li je bolje recimo koristiti dva odvojena sekundara za napajanje posebno levog i desnog kanala pojacivaca posto bi se tako smanjio uticaj jednog na drugi kanal?

Ovakav pristup imao bi verovatno i dobrih i losih mana, dobra bi bila sto bi crosstalk na ovaj nacin mogao da se jos vise smanji sto bi dovelo mozda do bolje "prostorne slike", duplo manje udarne struje u diodama/elko koje je Macola spominje, ali pak sa druge strane ostavlja potencialno manje energine u trenutku jednom kanalu a i prakticna konstrukcija bi imala nesto vise komponenti pa i samim tim vecu cenu ... Sta vi mislite o tome?

Ova ideja me vuce od mono-block pristupa ali tamo su vec posebni transformatori za svaki kanal sto je vec dosta skuplja varijanta.

---

@mikikg

Najbolja opcija je dva trafoa, potom dva sekundara, pa jedan sekundar dva greca, konacno najlosija je jedan sekundar jedan grec.

@macolakg to sam u sustini hteo da znam ... super, tnx ;)

---

Sta rece, koji soft start je u pitanju ?